Српско-руски хуманитарни центар

14 октобар - дан сећања и туге

Октобар је месец сећања и тужних догађаја у Нишу. У оба светска рата град је био ослобођен од нападача током ових јесењих дана.

12. октобра представници Српско-руског хуманитарног центра учествовали су у обележавању дана посвећеног ослобођењу Ниша у Првом светском рату. Од октобра 1915. до октобра 1918. Ниш је био окупиран од стране немачко-аустријске и бугарске војске. Прва српска армија, под командом војводе Петра Бојовића, ослободила је град 12. октобра 1918.

Особље Центра на челу са кодиректором Виктором Гулевичем почело је овај дан полагањeм венца на споменик совјетским војницима, који су 7. новембра 1944. године погинули у околини Ниша. Тог дана у 13 сати je 27 авиона САД, наводно грешком, напалo колону трупа Црвене армије која је напустила град и кренула према Београду. Девет совјетских авиона типа ЈАК-9 полетело је са нишког аеродрома да би им показали своје ознаке „црвене звезде“, али били су нападнути и присиљени да се придруже бици. Тог дана оборено је по 3 авиона са обе стране, погинуо је 31 припадник Црвене армије, а 37 их је било рањено. Споменик је свечано откривен 9. маја 2015. године на дан 70. годишњице победе у Другом светском рату. Српско-руски хуманитарницентар пружио је подржку и био је један од иницијатора подизања споменика.

Током истог дана, припадници Центра су заједно са нишлијама обележили још један историјски датум - дан ослобођења од нацистичких трупа, који се догодио 1944. године као резултат заједничких акција Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије, положили су венце на споменик ослободиоцима. У близини, на тргу Краља Александра, сахрањена су два руска војника: потпуковник П. Андрејев и наредник И. Гизатулин који су погинули на том месту 14. октобра 1944. године, у борби са окупаторима. Ни ови хероји нису заборављени.

Тужна церемонија завршила се у спомен парку Бубањ, на месту где је стрељано и сахрањено на хиљаде невиних затвореника концентрационог логора. Спомен меморијал подсећа све на горке дане последњег рата.