Српско-руски хуманитарни центар

Српско-руски хуманитарни центар и историја Србије

Сарадници Српско-руског хуманитарног центра познају историју Србије и заједно са српским пријатељима учествују у друштвеном животу земље, обележавајући њене значајне датуме.

19. век за народ Србије је био судбоносан - Срби су се ослободили од турске окупације, прошавши дуг пут за своју независност.

Дана 15. фебруара 1804. године у селу Орашац, српски предводници су дигли Први српски устанак, док је 1804. године на окупљању старешина на Врачару одлучено да се од Русије затражи помоћ и цар Александар је подржао идеју - Русија је била званични покровитељ Срба у борби за аутономију. Поновно избијање српског устанка уследило је након руско-турског рата, а 14. децембра 1806. године побуњеничке снаге заузеле су Београд. Утврђен је правац оријентисан ка Русији. Руски одред од 1.000 људи је 17. јуна 1807.г. прешао на десну обалу Дунава, придружио се Србима и почео опсаду тврђаве у г. Неготин. Срби су започели офанзиву у четири правца: на Видин, Ниш, Босну и Стари Влах.

Дана 31. маја 1809. турска војска је напала положаје Срба на Чегру, којим је командовао Стеван Синђелић. Када је већина бранитеља Чегра пала, Синђелић је пуцао из кубуре у магацин барута. Од експлозије су настрадали сви српски војници и много Турака.

Дана 4. јула 1878. године, неколико месеци након што је српска војска заузела Ниш у рату са Отоманским царством, краљ Милан I Обреновић је на Чегру открио споменик погинулима. Краљ Александар I Карађорђевић је 1. јуна 1927. године открио нови споменик, који се и дан данас налази на брду.

Поводом обележавања годишњице Боја на Чегру представници Центра су се придружили стотинама становника Ниша, који су полагали цвеће на споменик палим српским херојима.